Moje tri želje

Putovala sam rijekom u malenome čamcu. Sunce je tek provirilo s lijepoga istoka, a ja u cik zore ribe hvatam. Uhvatila jednu, uhvatila dvije i tako redom, kad kraj mene, iz vode, došapne jedan tihi glasić. Okrenem se ja, kad vidješe uplakanu ribicu sa zlatnim ljuskama, koje siju kao sunce. Plakala i plakala ribica i molila da pustim ribe koje sam uhvatila, jer su to njezini dragi prijatelji. Napravih ja kako ribica reče, iako sam znala da ću danas ostati bez jela. Pustih ja tri ribe, te mi ribica reče: ”Ti si tri moja prijatelja vratila u život te ti ja poklanjam tri želje.” Zaželih da se školujem, ribica ispuni prvu želju. Zaželih ja drugu želju, da steknem mnogo prijatelja, ribica ispuni i drugu želju. Kod treće želje ja se zamislim te rečem da mi je posljednja želja imati oca, majku, sestre i braću. Ribica se osmjehne i ode. Ja ne znam što je ovo trebalo značiti, te ja odem na kopno. Tamo me dočekala sestra, brat, otac i majka. Pođoše ja s njima, te se nastanimo u njihovoj predivnoj, velikoj kući. Oni me pošalju u osnovnu školu, te ja tamo steknem jako puno prijatelja.

                                                                                                                                                                           Maja Ugrina, 5.b