Moja obitelj

Moja obiteljska ruka

Moja je obitelj ko jedna ruka.

Prvi je palac debeljuškast kao moj tata.

Pored tate je Lucija da može učiti, a tata mučiti.

Zatim je tu mama, najviša dama. Da kad se pucketa, da se s tatom ljubi, dok sestre i ja glave brzo moramo spustiti.

Tu sam onda ja, predzadnja najmlađa. Da me se prstenima ukrašava kao što sam u obitelji ja ta koja je najzahtjevnija.

I zadnja, sestra Felicija. Ona je tu najslađa.

To je moja obiteljska ruka.

Mirjam Vrtlar, 3. b

Moja obitelj

Zdravo! Ja sam Mia. Imam plavosmeđu kosu, smeđe oči i …ma sve to već znate.

Moja mama ima zelene oči. Kosa joj je boje kestena i često zavezana u rep.

Sestrica ima smeđu kosu i pokoji zlatni pramen, u kikice ih sveže pa na sivo plave oči to se slaže.

Moj tata glavni je u kući. Crna kosa, smeđe oči, strašno kroči. Al po meni je najbolji tata i krije se iza svih lijepih vrata.
On je profesor na sveučilištu, a mama sigurno znate, učiteljica 3. a. Tata mi je vrlo dobar, simpatičan, vrijedan i pametan, kao i mama.

A sestra ko sestra, stalno se sa mnom svađa. Ona je jako šaljiva. Sada će krenuti u vrtić.

Volim s njima ići na izlete, čak i kratke na Malačku. Redovito si pomažemo i družimo se.

Svoju obitelj ne bih mijenjala nizašto. Zoran, Melita i sestra Ana moja su uža obitelj.

Mia Grgantov, 3. b

Moja obitelj

Moja obitelj – mama, tata, seka i ja, u našoj kući volimo mir.

Tata Mario, crne kose, u  majici i trenerci, puno vremena provodi na putu jer vozi cisternu u kojoj se nalazi gorivo. Kada je doma, vrijeme provodi pomažući mami oko posla i uči mene i seku da postanemo dobri ljudi.

Mama Ivana, plavokosa žena, prava je mama. Vodi brigu oko mene i seke, radi u polju, proizvodi kozmetiku i vodi brigu o kući.

Moja mala smeđokosa i smeđooka seka Chiara, u rebama i majici, ruši sve pred sobom. Od milja je zovemo bager. Voli puno papati i sve nas uveseljava svojim ludostima.

A ja, sitna, duge smeđe kose i velikih očiju, kada vidim koliko se moji mama i tata trude, nastojim biti što bolja učenica, pomagati mami koliko god mogu – u kući, polju i oko seke. Da im barem na taj način pokušam olakšati život. Da se bar za mene ne moraju brinuti.

Sara Juras, 3. B