Jedan sasvim uobičajeni dan u 2.b razredu izgleda uglavnom ovako: dolazak u školu, red pisanja, čitanja, igranja, malo odmora pa opet pokoji zadačić i odlazak kući. Naizgled tako jednostavno i uhodano, ali za male dječje glavice ponekad i naporno. Međutim, našu školsku svakodnevicu promijenio je dolazak neočekivanog gosta. Bio je to maleni, plahi i uplašeni, crni mačić. Unio je istovremeno strah, uzbuđenost i veselje u našu učionicu. Danas smo se uvjerili da je nastava zaista živi proces u kojem se pojedina događanja zbilja ne mogu predvidjeti. Kako je sve izgledalo iz dječje perspektive i što su oni zabilježili u svojim radovima, pročitajte u prilogu.
Učiteljica Marija Oštrić
Učiteljica je pregledavala domaći rad. U jednom trenutku pojavio se mačić. Svi smo se iznenadili. Prošetao je učionicom. Roku je zamalo uskočio u školsku torbu. Tada ga je Lovre pomazio i iznio iz učionice. Nadam se da će naći topao i siguran dom.
Paola Gruica, 2.b
Kada je gost ušao u razred, ja sam se iznenadio, a učiteljica je skočila. Bio je to mačić koji je trčao po razredu. Izgledao je kao moj mačak i preo je. Dignuo sam ga i učiteljica me je slikala. Borna, učiteljica i ja izveli smo ga vani u nadi će ipak naći svoj dom.
Lovre Mršić, 2.b
Imali smo sat prirode. Odjednom je ušla mala maca u razred. Svi smo se iznenadili. Malo smo vrištali, ali smo je pustili da šeta po razredu. Bio je to mali, crni mačić sa zelenim očima. Lovre ga je uzeo u ruke i odveo vani.
Matea Mula, 2.b
Bio je sat prirode i društva. Pogledala sam prema prozoru. Mislila sam da neki čovjek hoda. Odjednom skoči mačka s prozora. Roko usklikne: “Učiteljice, mačka!“ Učiteljica se prestrašila. Lovre kaže: „Ja volim mačke!“ Lovre, Borna i učiteljica išli su je iznijeti vani. Jako čudan sat!
Anamaria Prkut, 2.b
Imali smo sat prirode. Vidjela se crna šapa. Bio je to crni mačak. Svi smo se uplašili, a pogotovo učiteljica. Mačak je šetao po razredu. Lovre ga je uzeo. Odnijeli smo ga vani. Nadam se da će ga netko udomiti.
Bepo Šikić, 2.b
Ostavi svoj komentar